381 60 160 30 30 info@pregovarac.rs

Talačka kriza u Manili

Talačka kriza u Manili

Taoci u Manili

MANILA – Otmica autobusa sa kineskim turistima u Manili okončana je nakon 10 sati, pošto je filipinska policija izvela oružani napad i usmrtila naoružanog otmičara.

Tokom krize je poginulo sedam turista-talaca. Jedna osoba je primljena u bolnicu u kritičnom stanju.

Bivši viši policijski inspektor Rolando Mendoza (55), koji je u policiji proveo gotovo 30 godina pre nego što je dobio otkaz zbog optužbi za ucenjivanje, ukrcao se na autobus u parku Luneta u središtu Manile, zajedno sa 22 turista iz Hong Konga i tri Filipinca – vozačem, vodičem i fotografom – i tražio da se povuku optužbe protiv njega.

Nakon početnih pregovora pustio je devet ljudi, a vozač je pobegao. Kada je policija odlučila ući u autobus, napadač je zapucao na njih pa su se povukli, a kada su sat kasnije uspeli upasti, osam talaca i napadač već su bili mrtvi. U međuvremenu, tvrde strani stručnjaci, policija je napravila niz kardinalnih grešaka kojima se moglo izbeći 12 sati haosa. Pre svega, policija nije onesposobila TV prijemnik u autobusu pa je Mendoza mogao ne samo uživo pratiti akciju, nego i slušati analize stručnjaka, uključujući aktualne i bivše šefove policije, a mobilnim telefonom se javljao i u program lokalnih radiostanica.

Šest mogućih razloga zbog kojih je poginulo čak osam talaca

Autobusi su nezgodni za rešavanje talačkih kriza. Otežavajuća okolnost za filipinske specijalce u ponedeljak bila je činjenica da je otmičar policajac koji je verovatno, makar i površno poznavao taktiku i metode rada specijalaca.

Nadalje, u autobusu su bili strani turisti, a u takvim slučajevima obično se kontaktiraju diplomatska predstavništva. To značajno usporava celu akciju. Možda u tome i leži razlog zbog čega je cela akcija izgledala tako sporo i neprofesionalno, Šest je očitih propusta zbog kojih je talačka kriza u autobusu u Manili trajala tako dugo i zbog kojih je ubijen veliki broj ljudi (devet).

1.  Specijalci su krenuli na upad u autobus, ali su se onda vratili. To je greška. Kada se dobije zeleno svetlo i kada ekipa krene u oslobađanje talaca i neutralizaciju otmičara – povratka nema.

2.  Amatersko razbijanje prozorskih stakala. Specijalni alat za probijanje stakala na autobusu mora biti spreman od prvog momenta. Taj alat prvim udarcem probija staklo i pravi otvor kroz koji specijalci mogu upasti u vozilo.

3.  Korišćenje posrednika u pregovorima (brat Mendoze), a da nije dobro pripremljen i pod kontrolom, velika je greška i verovatno je uticala na nepovoljan razvoj talačke krize.

4.  Oko autobusa je trebalo potpuno evakusati civile. Na snimcima se vide ljudi u civilnom odelu. To smeta specijalcima i dekoncentriše snejperiste.

5.  Čini se da je bilo trenutaka kada je snajperista mogao pogoditi otmičara, ali to se nije dogodilo. Zašto?

Otmičar je tokom krize u autobusu imao na raspolaganju TV, pa je sve vreme mogao pratiti prenos i sagledavati okolinu autobusa. Trebalo je, dakle, ometati TV signal, za što postoje posebni uređaji koji ne omataju frekvencije policijske radioveze. 

Grupa otetih turista je trebalo toga dana da se vrati u Hongkong, posle trodnevne posete Manili.

Kriza je okončana intervencijom policije tokom koje je ubijeno više talaca i sam otmičar.