381 60 160 30 30 info@pregovarac.rs

Kriza i krizni menadžment

wordle-cover-crisis

Šta je kriza?

Reč kriza je danas verovatno jedna od najčešće korišćenih reči u svakodnevnom govoru. Koristi se i u opisivanju lične, odnosno privatne situacije, ali mnogo češće da se opiše stanje sa potencijalnim negativnim konsekvencama u kome se društvo kao celina ili pojedine organizacije i sistemi u okviru njega nalaze. U savremenom dobu kriza označava prvenstveno razlikovanje, ili sposobnost razlikovanja, izbor, sud, odluku, a takođe i izlaz, rešenje konflikta, pojačanje.

Moderni koncept krize potiče iz medicinske literature u kojoj označava opasno stanje zdravlja organizma i koga on ne može da se oporavi bez permanentnog oštećenja, spoljašnje intervencije ili bez bazičnog restrukturiranha, s obzirom da samoodbrambeni (imunološki) mehanizmi organizma nisu dovoljni da ga izvuku ik krize. Naučnici u oblasti društvenih nauka pozajmili su navedenu osnovnu medicinsku metaforu da opišu krize u ekonomskim, političkim, socijalnim i kulturnim sistemima.

Koncepti slični krizi?

  • Nesreća (advercity), odnosno vanredni događaj koji je uzrokovan faktorima koji nisu kontrolom a ima za posledicu ugrožavanje života ili zdravlja ljudi ili životinja i materijalnu štetu.
  • Akcident (accident) koji označava nesreću uzrokovanu ljudskim faktorom uključujući i tehnologiju a koja prevazilazi okvire tehničko-tehnološkog postrojenja u kome je nastala,
  • Vanredno stanje koje predstavlja svaki događaj koji može uzrokovati smrt, povrede, oštećenje imovine, promene u životnoj sredini te poremećaje u normalnom funkcionisanju društva, a čije delovanje i posledice se ne mogu sprečiti, ublsžiti ili sanirati raspoloživim sredstvima i kapacitetima zajednice, a naročito termini
  • Katastrofa (disaster) koji označava nesreću uzrokovanu prirodnim faktorima, i
  • Vanredna (hitna) situacija (emergency).

Nesreća (advercity) poremeti normalne uslove i stvori pometnju, a specijalizovane organizacije (agencije) dobijaju zadatak da sve vrate u normalno stanje. Međutim, kada nesreća prevazilazi normalne granice ulazi se u svet krize. Onaj ko ima autoritet, odnosno vlast, odlučuje o tome da li određeni proces ili događaj predstavlja napredak ili pak poremećaj normalnosti. Sledeći ovu definiciju možemo govoriti o krizi samo ako učesnici događaja koji je u pitanju opažaju datu situaciju kao kriznu.

Za razliku od krize vanredna situacija se, uglavnom, rešava operativnim procedurama u okviru postojećih kapaciteta organizacije, odnosno zajednice. Druge karakteristika je dovoljnost resursa za rešavanje vanredne situacije, za razliku od krize. Vanredna (hitna) situacija je širi pojam od krize, jer je svaka kriza ujedno i određena situacija, dok svaka vanredna situacija ne mora da bude kriza.

Katastofa nije kriza u tradicionalnom značenju te reči (situacija koja u sebe uključuje pretnju i mogućnost i u kojoj u kratkom vremenu mora da se donese važna odluka) već ona pre uključuje menadžerske procedure i probleme u uslovima većih vanrednih događaja koji uključuju pretnje, povrede i gubitak života. U svakom slučaju kriza koja se ne rešava efikasno može voditi u katastrofu. S druge strane, jedan isti događaj za jedne aktere može da bude katasrofa, a za druge može imati obeležja krize.

Šta su konflikti?

Društveni (socijalni) sukobi, odnosno konflikti predstavljaju jednu od osnovnih društvenih pojava. Društveni sukobi se mogu odrediti kao borbe između i unutar društvene grupe za ostvarivanje interesa i vrednosti koji su međusobno oprečni, pri čemu učesnici u ovoj borbi jedni drugima otežavaju, odnosno onemogućavaju postizanje ciljeva. U svakom slučaju, reč je o suprotnim ili nepomirljivim interesima društvenih grupa ili njihovih delova, odnosno globalnih društava-država ukoliko je u pitanju rat kao najteži oblik društvenog sukoba.

Kriza i konflikt

Kriza i konflikt predstavljaju pojmove koji se u osnovi preklapaju. Pravi se razlika između krize bez konflikta i krize uslovljene konfliktom. Krize uslovljene komfliktom se mogu shvatiti kao posledica disfunkcionalnih konflikata. Naime, sukob interesa pojedinaca i grupa leži u osnovi mnogih kriznih situacija, kao što su ratovi, demonstracije, teroristički napadi, otmice, većina ekonomskih konflikata, krize i konflikti izazvani kulturnim razlikama itd. Često se o konfliktualnim krizama govori kao o političkim krizama koje mogu biti unutrašnje i spoljašnje.

Šta je krizni menadžment?

Prodorom racionalnog pogleda na svet i razvojem nauke, javila su se i prva nastojanja ljudi da opišu, klasifikuju, razumeju i objasne krize i izrade što adekvatnije načine za upravljanje krizama. Ipak, krizni menadžment kao naučno-teorijska disciplina i racionalno osmišljena praksa, ozbiljno stupa na istorijsku scenu tek u drugoj polovini XX veka. Poreklo termina krizni menadžment nalazi se u političkoj sferi. Naime, tvrdi sa da je američki predsednik F. Kenedi prvi upotrebio ovaj izraz, tokom Kubanske krize 1962, godine kada je konfrontacija SAD-u i SSSR-u, usled instaliranja sovjetski raketa sa nuklearnim glavama na Kubi, dovela svet na ivicu trećeg svetskog rata.

Krizni menadžment može da se odredi kao skup funkcija ili procesa koji imaju za cilj da identifikuju, izuče i predvide moguće krizne situacije i uspostave posebne načine koje će organizaciji omogućiti sa spreči krizu ili da se sa njom izbori i da je prevaziđe, uz minimiziranje posledica njenog dejstva i što brži povratak u normalno stanje. Dakle, krizni menadžment je stenografski naziv za sve vrtse aktivnosti usmerene na postupanje sa sistemom u stanju poremećaja: prevenciju, pripremu, ublažavanje i oporavak. Radi se o oblikovanju postupaka, dogovora i odluka koje utiču na tok krize i obuhvata organizaciju, pripreme mere i raspoređivanje resursa za njeno savladavanje. Krizni menadžment se obično odvija u uslovima organizacionog haosa, pod pritiskom brojnih medija u stresnim okolnostima i nedostatku preciznih informacija.