IZDAVAŠTVO

IZVOD IZ RECENZIJE

Monografija ''Terorizam i pregovaranje'', autora mr Željka Mojsilovića

Rad koji mi je poveren na recenziju u svemu je saglasan sa propozicijama za objavljivanje stručnih radova i naučnih monografija. Struktura rada je korektno oblikovana, znalački izbalansirana i pravilno struktuirana. S obzirom na sadržinu razmatrane materije ovaj rad je primeren korisnicima koji izučavaju problematiku savremenog terorizma na fakultetima i institutima. Monografija ''Terorizam i pregovaranje'' će biti veoma korisno štivo za specijalizovane antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova kao glavnom nosiocu borbe protiv terorizma. Analiza savremenog terorizma i antiterorizma sa naučnog aspekta ima širi društveni značaj, jer praksa upozorava da savremeni terorizam u velikoj meri narušava bezbednost kao stanje i proces, pa je zbog toga ovaj rad vredan pažnje.

Pošto je evidentno da se pregovori sve više koriste u rešavanju kriza i konflikata, značaj naučnog pristupa problemu pregovaranja sve više dolazi do izražaja i neophodan je u procesu izgradnje sistema bezbednosti države. Autor problemski postavlja pitanje: Kako funkcionišu pregovori i koja je njihova uloga u suprotstavljanju savremenom terorizmu? Što je veoma važno, on ne ostaje samo na postavljenom pitanju, već nudi vrlo precizan i sistematski oblikovan odgovor na ovo, sa aspekta bezbednosti, veoma vežno pitanje.

U poglavlju ''Pojam i karakteristike savremenog terorizma'' autor interpretira istorijski pristup problemu savremenog terorizma. Ovakav pristup rezultirao je strukturalnu analizu koja je značajna za istraživače istorijskih i političkih nauka kao i onih naučnih disciplina koje izučavaju problematiku bezbednosti. Nakon koncizne analize problema terorizma sa istorijskog aspekta, autor analizira definicije terorizma najpoznatijih autora na svetu. Odabir autora i njihovih definicija je vrlo selektivan i na naučnim principima zasnovan, što znači da autor ovog rada veoma dobro razume problematiku savremenog terorizma. Veoma stručno i problemski se analizira odnos savremenog terorizma prema drugim, na izgled sličnim pojavama nasilja, kao npr. gerila, teror, diverzija, što je veoma važno u naučnoistraživačkom radu, jer se problem može analizirati i rešavati tek onda kada se on uspešno definiše. Međutim, kad je u pitanju definisanje savremenog terorizma i pored napora autora ovog rada da ukaže na veći broj prihvatljivih definicija terorizma, još uvek nije na pomolu opšte prihvatljivo definisae savremenog terorizma, zato što nekim velikim silama to ne odgovara.

Da bi se neki problem počeo rešavati neophodno je istražiti uzroke njegovog nastanka. Autor u ovom radu upravo koristi takav pristup, odnosno metodologiju u analizi problema savremenog terorizma, jer težište analize daje upravo na uzrocima savremenog terorizma. Nakon prihvatljive analize karakteristika terorizma i njihovog komplementarnog odnosa, autor je u radu uspešno izveo klasifikaciju terorizma i faze terorističke aktivnosti.

Poglavlje ''Pojam i karakteristike pregovaranja'' predstavlja veoma značajno poglavlje ovog rada i uvod u centralno – glavno pitanje koje autor vrlo stručno obrađuje i to ''Upotreba pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu''. Svoju naučnu interpretaciju autor iz ove oblasti temelji na dosadašnjim iskustvima u pregovaranju sa teroristima. Poseban kvalitet daje i analiza mogućnosti upotrebe pregovora u pojedinim fazama terorističkog delovanja.

U zaključku ovog rada autor konstatuje da terorizam predstavlja veliki izazov globalnoj bezbednosti, odnosno, ispoljava se kao globalni bezbednosni problem. Takođe, konstatuje da je u suprotstavljanju savremenom terorizmu još uvek najprisutnije represivno delovanje, jer se mnogo jednostavnije i brže postiže saglasnost o štetnosti neke pojave, nego objašnjenje zbog čega do nje dolazi. Takođe, autor ističe problem koji je prisutan zbog nepostojanja opšte prihvatljive definicije terorizma i smatra da je pregovaranje važan deo u antiterorističkom delovanju. Dosadašnja istraživanja ukazuju da se pregovaranje, kao metod, može koristiti u suprotstavljanju savremenom terorizmu u svim fazama terorističkog delovanja, što upozorava mnoge političke elite, tj. nosioce vlasti koji smatraju da sa teroristima nema pregovaranja ni u kom slučaju, što predstavlja veoma pogrešan pristup rešavanju npr. neke veoma delikatne talačke situacije. Ovoj tvrdnji idu u prilog i primeri iz prošlosti koji ukazuju da se većina talačkih situacija u svetu rešila bez primene vojne i policijske sile ako su u akciju na vreme bile uključeni pregovarački timovi.

Na osnovu svega iznetog, rad je veoma aktuelan i značajan sa aspekta bezbednosti, a poglavlje ''Upotreba pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu'' u naučnom smislu predstavlja značajno osveženje i doprinos nauci koja se bavi problematikom savremenog terorizma i antiterorizma. Ovaj rad će verovatno inspirisati i mnoge druge istraživače za nastavak interdisciplinarnog naučnog istraživanja ove problematike i zato ga predlažem i preporučujem za javno publikovanje, tj. objavljivanje u vidu monografije.

Beograd, 15.11.2008. god

Prof. dr Radoslav Gaćinović
Naučni savetnik
Institut za političke studije, Beograd

PREDGOVOR

Monografija ''Terorizam i pregovaranje'' predstavlja rezultat izrade magistarskog rada na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, na temu ''Uloga pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu'', te je prilagođena široj čitalačkoj publici sa ciljem da doprinese sagledavanju terorizma sa strane koja je do sada manje razmatrana. Naime, želja mi je bila da analiziram i istražim terorizam i pregovaranje kao posebne celine, a zatim prezentiram mogućnosti upotrebe veština pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu. Na navedeno istraživanje podstakla me je činjenica stalnog porasta broja terorističkih napada širom sveta, ali i dalje insistiranje većine aktera na svetskoj sceni o odbacivanju bilo kakve ideje o upotrebi pregovaranja kao jedne od opcija koja može da doprinese sveobuhvatnijoj i potpunijoj borbi protiv terorizma u svakom obliku.

Osim izlaganja o karakteristikama terorizma i osnovnim karakteristikama pregovaranja kao veštine, u radu su sagledana i analizirana i druga pitanja koja su značajna u proučavanju široke problematike terorizma. U tom smislu posebno su analizirane opšte i institucionalne definicije terorizma, odnos pojma ''terorizam'' sa sličnim pojmovima, karakteristike terorizma, te uočene i predstavljene faze izvršenja terorističkog akta. Što se tiče pregovaranja, naročito sam obratio pažnju na savremenu upotrebu veština pregovaranja u diplomatiji i poslovima bezbednosti, odnosno, posebno je obrađeno diplomatsko i policijsko pregovaranje.

Treći deo knjige, ujedno i najvažniji za ovu tematiku, odnosi se na upotrebu i značaj pregovora u suprotstavljanju savremenom terorizmu. U ovom delu analizirana su dosadašnja iskustva, kao i argumenti za i protiv pregovaranja sa teroristima. Na kraju su date mogućnosti upotrebe pregovaranja u pojedinim fazama terorističkog delovanja (pripremna faza, faza izvršenja terorističkog akta i faza stabilizacije), kako radi smanjenja broja terorističkih napada, oslobađanja zarobljenih talaca, tako i dobijanja informacija o drugim članovima terorističkih grupa radi njihovog lakšeg pronalaženja i hapšenja.

Napisana Monografija, kao i prilozi u kojima je data Hronologija terorističkih akata koji su rešeni pregovorima ili bar značajnom ulogom pregovaranja i Konvencija Saveta Evrope o prevenciji terorizma, mogu da budu dobar podsticaj za dalja istraživanja, ne samo pregovaranja, već i drugih oblika suprotstavljanja savremenom terorizmu. U tom smislu nadam se da će ova monografija postići željeni rezultat, kao i da će izazvati pažnju ne samo stručne i naučne javnosti, već i svih drugih koje interesuje problematika terorizma i pregovaranja.

Nastojanja su mi bila da tekst ne bude samo koristan i upotrebljiv, već i zanimljiv čitaocu. Imajući u vidu složenost i aktuelnost problematike, svestan sam mogućih slabosti, nedorečenosti, kao i zamerki koje se mogu staviti ovoj Monografiji. Nadam se da će ovaj rad inspirisati druge istraživače za nastavak istraživanja ove problematike.

Autor

BIOGRAFIJA

Mr Željko Mojsilović, rođen je u Ivanjici 1973. Godine. Završio je srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici i Fakultet za poslovne studije u Beogradu. Na Fakultetu Bezbednosti u Beogradu specijalizirao Bezbednosni menadžment iz oblasti odbrane od terorizma sa temom ''Pregovaranje u toku protivterorističke operacije oslobađanja talaca'' i magistrirao na temu ''Uloga pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu''. Od 1993. godine zaposlen je u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici MUP-a Srbije u kojoj je obavljao različite komandne dužnosti. Učesnik je više seminara i kurseva koji za temu imaju različite oblike suprotstavljanja terorizmu, kao i kurseva i seminara za obuku policijskih pregovarača. Nakon završetka kurseva za obuku policijskih pregovarača koje su organizovali instruktori iz najprestižnijih policija sveta, od 2004. godine učestvuje u formiranju Pregovaračkog tima MUP-a R. Srbije, čiji je višegodišnji Koordinator. Do sada je objavio više stručnih radova u specijalizovanim časopisima.