381 60 160 30 30 info@pregovarac.rs

Najčešće postavljana pitanja

KONFLIKTI

Sukobi između pojedinaca i grupa vođeni različitim interesima postoje od samog postanka ljudskog roda. Istoričari često vide razvoj ljudskog društva kao neprekidan niz sukoba i borbi, jer sukobi među ljudima su neizbežni. Priroda konflikata je različita, ali se oni ne mogu ignorisati, već se moraju proučiti, shvatiti i rešiti.

Konflikti su pojava vezana za grupno ponašanje, procese i interakcije. U psihologiji grupa i grupnog ponašanja identifikovani su brojni uzroci nastajanja i, s tim u vezi, različite vrste konflikata. Konflikti se razlikuju po svojoj prirodi, funkciji, intenzitetu, nosiocima, sredstvima koja se koriste, posledicama, načinima razrešavanja, okončavanja, itd. U osnovi svake konfliktne situacije nalaze se različite potrebe, interesi, osećanja, želje, verovanja, aktivnosti i sl. Uzroci konflikata su raznovrsni, složeni i međusobno uslovljeni. Uzroci sukoba su i u tome što je u društvu uvek manje dobara i vrednosti nego što je potrebno pojedincima, socijalnim grupama i društvu u celini. U savremenoj konfliktologiji zastupljena su dva koncepta koji sa različitih stanovišta tumače uzroke ljudskog delovanja i sukobljavanja. Ova dva koncepta su koncept interesa i koncept vrednosti. Teorijska misao je odavno utvrdila da su krajnji uzrok i osnova svih društvenih konflikata u suprotnim interesima koje nastoje da realizuju pojedinci i grupe. Tokom svakog društvenog sukoba po pravilu stradaju komunikacije među ljudima. Komunikacije se u ovom kontekstu mogu smatrati činiocima uticaja na svest i stavove saradnika ili javnosti, činiocima integracije i činiocima rešavanja sukoba.

REŠAVANJE KONFLIKATA PREGOVORIMA

Savremene tendencije života nameću potrebu rešavanja konfliktnih situacija na način koji je prihvatljiv svim stranama u sukobu ili smanjenjem neželjenih posledica na najmanju moguću meru. U savremenom društvu, pri rešavanju konflikata potrebno je koristiti minimalna dozvoljena sredstva uvažavajući interese svih suprotstavljenih strana, a ukoliko na taj način nije moguće doći do kompromisa prelaziti na radikalnije metode. Sva sredstva i snage treba mobilisati u cilju mirnog rešenja problema, a koje je prihvatljivo za sve strane. Najbolji način za postizanje mirnog rešenja kriza i konflikata predstavlja pregovaranje.

Savremena veština pregovaranja, naročito njena teorija, u znatnoj je meri pre svega, plod uopštavanja iskustava prošlih događaja, rezultat stvaralačkog korišćenja onih fondova teoretskih znanja i prakse koji su stečeni tokom mnogobrojnih ranijih kriza i koji se u potpunosti zasnivaju na iskustvima tih događaja. Veština pregovaranja koristi se u svim segmentima čovekovog delovanja. Sve je više specijalizovanih institucija, fakulteta, stručnjaka, pisanih materijala koji ukazuju na značaj komunikacije i razumevanja među ljudima, a samim tim i korišćenja pregovaračkog umeća u cilju smanjivanja broja i intenziteta konflikata koji mogu dovesti do uništavanja ljudskih života, ali i čitavog čovečanstva.

Osnovni uslov za vođenje pregovora je neposredna komunikacija između suprotstavljenih strana. Ishod pregovaranja je kompromis do kojeg se dolazi brže ili sporije, teže ili lakše, u zavisnosti od niza faktora. Faktori koji imaju utucaj na pregovore su: priroda i intenzitet konflikta, mogućnost i izgledi za sporazumevanje, osobine učesnika u konfliktu i sl. Pregovori podrazumevaju postojanje slobodne volje svakog od učesnika da se uključi u pregovarački proces. Samo uspešno pregovaranje omogućava da svi učesnici, u izvesnom smislu, budu pobednici. Zato, u okolnostima kada je potreban uzajamni pristanak, kad je ishod neizvestan, kad je to jedini način da dobijemo ono što želimo, kada ulog opravdava naše vreme i napore, pristupa se pregovaranju.

Jedino putem pregovora se može stići do stanja obostranog zadovoljenja realnih interesa. Kako je legitimno pravo svakog subjekta društvene zajednice da ostvari vlastite interese, neminovno je da su pojedinačni interesi često u sukobu. Sporazumno razrešavanje tih sukoba, kao posledica pregovaranja, dovodi do uspeha u poslu, do kvalitetnijih i boljih međugrupnih odnosa, do povoljnih međunarodnih odnosa i sl. Može se reći da je pregovaranje proces tokom kojeg ispunjavamo određene uslove da bismo dobili ono što želimo od ljudi koji traže nešto od nas. Odnosno, to je proces rešavanja sukoba između dveju ili više strana kada obe ili sve strane u sporu prilagođavaju svoje zahteve kako bi došle do uzajamno prihvatljivog kompromisa. Analizirajući različite definicije pregovaranja dolazi se do zaključka da je pregovaranje proces komunikacije između dve ili više osobe ili organizacije čiji je cilj rešavanje konflikta mirnim putem, odnosno bez upotrebe sile.

Strategija pregovaranja kao veština i metod može se koristiti u različitim situacijama. Strane u pregovoru mogu biti: država sa državom, organizacija sa organizacijom, pojedinac sa pojedincem, organizacija sa državom, pojedinac sa organizacijom ili državom, kao i sve kombinacije navedenih kategorija. Pregovara se o različitim temama: političkim, ekonomskim, pravnim, poslovnim, diplomatskim i svim drugim slučajevima kada postoji nesporazum ili spor koji se mora rešiti. Strategija pregovaranja koristi se u situacijama kada postoji konflikt, kao i najmanje dve suprotstavljene strane među kojima je moguće ostvariti komunikaciju. Pregovara se sa ciljem pronalaženja najboljeg mogućeg rešenje u datim okolnostima, koje je u svakom slučaju, bolje od onog koje se može postići bez pregovaranja.

Mada svako pregovaranje ima svoje specifičnosti, postoje izvesne zajedničke karakteristike procesa pregovaranja i zajednička načela i iskustva u pogledu metoda i tehnika pregovaranja i neophodnog umeća, koja važe za sve vrste pregovaranja: između poslovnih partnera, političkih stranaka, država, policije i otmičara, itd. Nastoji se da se koriste metodi pregovaranja koji najviše doprinose da se dođe do sporazuma koji će uvažavati do moguće granice legitimne interese pregovaračkih strana, voditi pravednom i miroljubivom rešavanju konflikata, ostvarivati dugoročno dejstvo i imati za posledicu unapređenje (ili bar ne pogoršavanje) odnosa između pregovaračkih strana. Unapređenjem pregovaračkog umeća i korišćenjem pregovaračkih tehnika i znanja koje su razvijene u različitim oblastima može se postići veća uspešnost rešavanja konflikata mirnim putem, bez upotrebe sile.