» Aktuelnosti
Novinski članak: „Policijsko pregovaranje – složena i odgovorna veština koja spašava živote“
English translate Pregovaranje je osnovno sredstvo rešavanja sukoba i kriza mirnim putem. U praksi se pokazalo da sporazumno iznalaženje rešenja, kao posledica pregovaranja, dovodi do uspeha u poslu, do kvalitetnijih i boljih međugrupnih odnosa, povoljnijih međunarodnih odnosa, ali i do okončanja složenih bezbednosnih situacija bez ljudskih gubitaka ili povreda Pregovarači su često u dilemi da li bi trebalo da budu tvrdi u pregovorima ili da teže izbegavanju konflikta čineći ustupke. Međutim, pregovaranje ne treba da bude ni “tvrdo”, ni “meko”, već usmereno na traženje zajedničkih interesa, odnosno dobitaka i za jednu i za drugu stranu. Osnovni preduslov za pregovaranje je postojanje komunikacije, koja je usmerena na pronalaženje najboljeg mogućeg rešenja u svim slučajevima kada postoji nesporazum ili spor, tako da teme mogu biti različite – političke, ekonomske, pravne, diplomatske, poslovne. Za rešavanje složenih bezbednosnih situacija pregovorima, razvila se posebna disciplina – policijsko pregovaranje. Tehnike policijskog pregovaranja se koriste za prevenciju suicida, zatvorskih pobuna, masovnih protesta, ali i za rešavanje talačkih situacija kao najosetljivijih. 10 preporuka u funkciji proaktivnog pristupa talačkim situacijama: Opsežna bezbednosna provera svakog kandidata pre izdavanja dozvole za rukovanje vatrenim oružjem, kao i naknadna kontrola izdatih dozvola Krajnje ozbiljno tretiranje anonimnih pisama i upozorenja građana da su primetili sumnjive i nepoznate osobe u svom okruženju Odlučan pristup svakom slučaju krađe oružja, eksploziva, vozila, sredstava za maskiranje i sličnih stiuacija Ozbiljan pristup obaveštajnih službi, čiji je zadatak da na osnovu prikupljenih informacija, blagovremeno upozore na pripremanje krivičnog dela Redovan nadzor nad sumnjivim licima i bivšim osuđenicima koji su na slobodi Postojanje ozbiljnog plana – uključujući i rezervni plan za svaku situaciju Unapred pripremljena organizacija prihvata žrtava Obučavanje pripadnika bezbednosnih... read more
Novinski članak: „Otkrijte tajno oružje najuspešnijih pregovarača u kriznim situacijama“
English translate Koliko je uloga pregovaranja značajna, najbolje pokazuju talačke situacije u kojima životi nedužnih ljudi vise o koncu. U ovako specifičnim situacijama, greške pregovarača se ne praštaju. Kao jedan od osnovnih načina mirnog rešavanja kriznih i konfiktnih situacija, pregovaranje zahteva brojne veštine kojima se može ostvariti uticaj na suprotstavljenu stranu. Veštine aktivnog slušanja su tehnike koje pregovarači uvežbavaju kako bi smanjili emotivnu napetnost, saznali bitne informacije ili uspostavili odnos koji će promeniti ponašanje sagovornika. Veštine aktivnog slušanja predstavljaju tajno oružje efikasnog pregovaranja i njihov cilj je da dovedu do stvaranja uticaja na suprotstavljenu stranu. Aktivno slušanje nisu saveti, osude, nagovori ili potenciranje sopstevnih ideja. Treba naglasiti da je u kriznim i konfliktnim situacijama način na koji je nešto rečeno, kao i boja glasa, stav i projektovana iskrenost mnogo važniji od bilo koje fraze koju pregovarač može iskoristiti u tom trenutku. VEŠTINE AKTIVNOG SLUŠANJA: Etiketiranje emocija – ovom tehnikom se identifikuju izražena osećanja i označavaju emocije koje sagovornik još uvek nije prepoznao. Prepričavanje ili davanje značaja u drugoj formi – koristi se za kratke potvrde značenja, tako što pregovarač prepričava poslednje reči sagovornika. Ogledalo/reflektovanje – podrazumeva ponavljanje nekoliko poslednjih reči, pri čemu visina glasa na kraju rečenice treba da demonstrira razumevanje. Sažetak ili periodično sažimanje glavnih segmenata razgovora – ovom tehnikom pregovarač prepričava glavne segmente priče, čemu dodaje i sagovornikova osećanja. Pitanja otvorenog tipa – pitanja koja drugoj strani daju slobodu odgovora. Minimani ohrabrivači – kratki odgovori ili zvukovi koji znače da je pregovarač prisutan i da sluša. Efektivne pauze (tišina) – koriste se neposredno pre ili nakon kazivanja nečega što je značajno i pomažu da se usmere... read more
Novinski članak: „Učinilo vam se da vam je neko za petama? Ne prepuštajte stvari slučaju, naučite mere samozaštite od praćenja“
English translate Da li ste ikada imali osećaj da vas neko prati i da vam sama pomisao na to uliva nesigurnost i nemir? Da li vam se ikada učinilo da vam je neko za petama? Iako se čini da su ovakve scene mnogo češće na filmu nego u realnom životu, praćenje nije nešto što se uvek događa nekom drugom. OPŠTE MERE SAMOZAŠTITE OD PRAĆENJA: Uvek budite oprezni i predostrožni zbog moguće opasnosti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu Uvek obavestite nekoga kuda idete Ako ste u mogućnosti, češće menjajte pravac i vreme odlaska i povratka na određenu lokaciju da biste izbegli predvidljivost u kretanju Ne odgovarajte na provokacije i udaljite se ako niste neposredno fizicki ugroženi Nosite sa sobom mobilni telefon i imajte brojeve za hitan slučaj Ako se bavite sportom i rekreacijom, to radite u društvu ili na mestu koje posećuje veći broj ljudi Prijavite sva bezbednosno indikativna zapažanja policiji Neka vaše ponašanje i kretanje bude predvidljivo za vaše najbliže Briga o sopstevnoj bezbednosti podrazumeva da uvek budete na oprezu, da predviđate moguću situaciju i izgradite osećaj šta je uobičajeno, a šta neobično u okolini. Pokazatelji koji ukazuju na to da vas neko prati mogu biti parkirana vozila sa zatamljenim staklima koja se ne pomeraju duže vreme, povećano kretanje osoba u odnosu na uobičajeno ili radnici koji ne završavaju posao u dužem vremenskom periodu. MERE SAMOZAŠTITE OD PRAĆENJA PEŠICE: Ispustite papirić i osmotrite da li će ga neko podići Zaustavite se ispred prodavnice i posmatrajte odraz u ogledalu Naglo se zaustavite kada primetite da vas neko prati, promenite pravac kretanja i pređite na suprotnu stranu... read more» Izdavaštvo
Oružjem protiv otmičara (II): 10 neuspešnih operacija oslobađanja talaca
English translate Autori dr Željko Mojsilović i mr Dragan Džamić su pripremili rukopis pod nazivom: „Oružjem protiv otmičara (II) – deset neuspešnih operacija oslobađanja talaca“. Radi se o originalnom delu autora koje predstavlja logični nastavak njihovog prethodno publikovanog praktikuma: „Oružjem protiv otmičara (I): 10 najuspešnijih operacija oslobađanja talaca“ i u kojem se ovaj put, za razliku od prethodnog, daje sintetizovano i uopšteno saznanje o neuspešno izvedenim operacijama oslobađanja talaca. Konkretno, autori su se poduhvatili veoma obimnog i odgovornog posla da, nakon prvog praktikuma, napišu i drugi pod nazivom: „Oružjem protiv otmičara (II): 10 neuspešnih operacija oslobađanja talaca“, a koji će biti veoma dobro prihvaćen od velikog broja čitalaca različitih usmerenja i zanimanja. U ovom drugom praktikumu se široj i užoj (stručnoj) javnosti predstavljaju sistematizovana i uopštena saznanja iz loše prakse specijalnih antiterorističkih, odnosno protivterorsitičkih jedinica, tako što autori prikazuju njihovih deset neuspešno izvedenih operacija oslobađanja talaca, koje su, između ostalog, nastale i greškom službi bezbednosti, a gde je došlo do ugrožavanja života talaca i građana i u kojima je bilo nepotrebnih žrtava. Proučavanjem i analizom opisanih slučajeva u ovom praktikumu, mogu se izvući pouke koje mogu biti od koristi snagama bezbednosti, a naročito jedinicama specijalizovanim za borbu protiv terorizma i njihovim rukovodiocima. Analiza navedenih operacija oslobađanja talaca ukazuje na nekoliko suštinskih i zajedničkih faktora koji su bili ključni za neuspešno okončanje krize i veliki broj poginulih talaca, a svakako faktor broj jedan je neadekvatno rukovođenje operacijom oslobađanja talaca. Praktikum je nastao kao rezultat višegodišnjeg analitičkog rada autora i marljivog sakupljanja građe iz stranih i domaćih izvora. Pored talačkih situacija o kojima je bilo pisano, u praktikumu su predstavljene i... read more
Upravljanje talačkim krizama
English translate Monografija “Upravljanje talačkim krizama“ je rezultat doktorske disertacije autora pod nazivom “Sistem upravljanja talačkim krizama“, odbranjene na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Prilagođena je široj čitalačkoj publici sa ciljem sagledavanja problema talačkih kriza iz ugla onih koji su zaduženi da na krizu odgovore. „Želja mi je bila da analiziram i istražim različite sisteme i načine reagovanja u talačkim krizama, u različitim državama, a i da prikupim iskustva koja su stekli pripadnici policije koji su u takvim situacijama lično učestvovali. S obzirom da krizni menadžment u Srbiji predstavlja relativno nov koncept, kako teorijski, tako i u praktičnoj primeni, a talačke krize spadaju u tip krize na koju postoji mogućnost uticaja od strane više faktora, izuzetno je važna izgradnja adekvatnog sistema upravljanja talačkim krizama, zasnovanog na naučnim osnovama i iskustvima dobre prakse u delovanju u sličnim situacijama. U ovom radu sam pokušao da ukažem da u upravljanju talačkim krizama organizacija ima centralno mesto i da od načina organizovanja zavisi i ishod same krize.“ Spoznaja specifičnosti upravljanja talačkim krizama kao osobene vrste upravljanja, započeta je izlaganjima opšteteorijskih saznanja o upravljanju. U ovom delu rada su izložene i osnovne teorije upravljanja, po hronologiji nastanka, od prvih škola upravljanja pa sve do savremenih teorija menadžmenta.U radu su analizirani i sistemi upravljanja talačkim krizama u nekoliko savremenih država i država regiona: SAD, Nemačka, Francuska, Slovenija i Hrvatska. U svakoj državi je predstavljena nadležnost za upravljanje talačkim krizama, intervencija, pregovaranje i proces upravljanja talačkim krizama. Analizirano je i upravljanje talačkim krizama u Srbiji da bi se došlo do zaključaka koji se mogu upotrebiti za poboljšanje sistema upravljanja krizama (…). Autor ... read more
Terorizam i pregovaranje
English translate Monografija ”Terorizam i pregovaranje” predstavlja rezultat izrade magistarskog rada na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, na temu ”Uloga pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu”, te je prilagođena široj čitalačkoj publici sa ciljem da doprinese sagledavanju terorizma sa strane koja je do sada manje razmatrana. Naime, želja mi je bila da analiziram i istražim terorizam i pregovaranje kao posebne celine, a zatim prezentiram mogućnosti upotrebe veština pregovaranja u suprotstavljanju savremenom terorizmu. Na navedeno istraživanje podstakla me je činjenica stalnog porasta broja terorističkih napada širom sveta, ali i dalje insistiranje većine aktera na svetskoj sceni o odbacivanju bilo kakve ideje o upotrebi pregovaranja kao jedne od opcija koja može da doprinese sveobuhvatnijoj i potpunijoj borbi protiv terorizma u svakom obliku. Osim izlaganja o karakteristikama terorizma i osnovnim karakteristikama pregovaranja kao veštine, u radu su sagledana i analizirana i druga pitanja koja su značajna u proučavanju široke problematike terorizma. U tom smislu posebno su analizirane opšte i institucionalne definicije terorizma, odnos pojma ”terorizam” sa sličnim pojmovima, karakteristike terorizma, te uočene i predstavljene faze izvršenja terorističkog akta. Što se tiče pregovaranja, naročito sam obratio pažnju na savremenu upotrebu veština pregovaranja u diplomatiji i poslovima bezbednosti, odnosno, posebno je obrađeno diplomatsko i policijsko pregovaranje. Treći deo knjige, ujedno i najvažniji za ovu tematiku, odnosi se na upotrebu i značaj pregovora u suprotstavljanju savremenom terorizmu. U ovom delu analizirana su dosadašnja iskustva, kao i argumenti za i protiv pregovaranja sa teroristima. Na kraju su date mogućnosti upotrebe pregovaranja u pojedinim fazama terorističkog delovanja (pripremna faza, faza izvršenja terorističkog akta i faza stabilizacije), kako radi smanjenja broja terorističkih napada, oslobađanja zarobljenih talaca, tako i dobijanja... read more» Strateški partneri
Kontaktirajte nas
Najveća snaga kojom raspolaže čovečanstvo je nenasilje. Ono je jače i od najmoćnijeg razornog oružja, koje je stvorio ljudski um.
Mahatma Gandi